Rod Helichrisum ili smilje, kako se u narodu zove, obuhvata 600 vrsta, a najpoznatija je Helichrysum italicum koja takođe ima više varijeteta. Smilje je višegodišnja, zeljasta biljka, polužbun, sivkaste boje stabljike koja podstiče od obilja vunastih dlačica. U prirodnom staništu stabljika je visine oko 40 cm, dok u uslovima gajenja dostiže visinu i do 80 cm. Na vrhu stabljike se nalazi nekoliko cvetnih, zbijenih, grozdastih glavica sa cvetovima zlatnožute boje. Sve grane se završavaju cvastima.
Gornji cvetovi imaju kraće drške, a donji duže tako da su cvetovi približno u istoj ravni. Cvetovi nakon oplodnje brzo sazrevaju, a cvetna loža se otvara i prosipa seme. Seme je veoma sitno, izduženog oblika, tamne do crne boje i raznosi se vetrom. Cveta od juna do septembra. Smilje u cvetovima sadrži flavonoide, narinengin, helihrizin, apigenin.
U lekovite svrhe se koristi vršni deo biljke sa cvetovima. Smilje veoma dobro deluje na žuč i pankreas, odnosno pospešuje njihovo lučenje. Neki smatraju da je to najbolja biljka za jačanje funkcije jetre. Cvet pored fitoncidnog delovanja ima i umirujuće delovanje.
Često se koristi i kao dodatak drugim čajevima za popravljanje boje. Smilje je u kozmetičku upotrebu ušlo zahvaljujući svom opojnom slatkastom mirisu, koje ima sposobnost da potisne mirise svih drugih sastojaka. Eterično ulje smilja dobilo je reputaciju da ima moć da izbriše tragove vremena na licu, odnosno današnjim rečnikom – deluje protiv bora, revitalizuje i regeneriše umornu i zrelu kožu izloženu spoljašnjim i unutrašnjim uticajima.
Manje poznata karakteristika smilja je njegov neverovatan uticaj na hematome, ožiljke, strije, ali i razne upale na koži…
Veličanstveno smilje, biljka mladosti i dugovečnosti, ima svoje istaknuto mesto zahvaljujući tradicionalnoj primeni i svojim prirodnim moćima. Pripada porodici glavočika (Asteracea) koja obuhvata više od 20 000 vrsta koje su rasprostranjene širom sveta i rodu Helichrysum koji obuhvata nekoliko stotina vrsta a u Mediteranskom području rod je zastupljen sa 25 autothonih vrsta, a nalazimo ih u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Francuskoj, Grčkoj, Hrvatskoj i Italiji.
Ime roda podstiče od grčke reči Helis – sunce i Chrisos – zlato (zlatno – žuta boja cvetova). Geografski pojas na kome smilje uspeva obuhvata pojas uz more Španije, Korziku, Južnu Italiju, celu Dalmaciju, Hercegovinu, Crnu Goru.
Smilje je biljka suvog i toplog podneblja. Primorsko smilje samoniklo raste u najtoplijim priobalnim terenima. Cela biljka je otporna na niske temperature, a veoma dobro podnosi dugotrajne suše. To joj omogucava da uspeva na terenima sa malo vlage, čak i u najljućem kršu.
Smilje se razmnožava na više načina: generativno – razmnožavanje semenom preko proizvodnje rasada i vegetativno – deljenjem starijih bokora, reznicama i ožiljenim izdancima.
Berba smilja se obavlja u punoj tehnološkoj zrelosti, a to je faza kada je najveći broj biljaka u cvetu. Žetva se obavlja odsecanjem cvasti iznad prvih listova. Smilje za destilaciju eteričnog ulja se seče na dužinu od oko 15 cm iznad zemlje. Za proizvodnju cveta žetvu treba obaviti kada je jedna trećina cvetova otvorena i tada je zlatnožuta boja najintezivnija. U tom periodu ubrani cvetovi imaju 65 % vlage.
Kao i sve biljke sa etarskim uljem i smilje treba sušiti na temperaturi od 40-450 C u sušarama ili prirodnim putem u zasštićenom i promajnom prostoru.
Etarsko ulje se dobija destilacijom pomoću vodene pare. Procenat ulja zavisi od sastava zemljišta, podneblja, broja sunčanih dana, momenta žetve. Smilje treba destilisati u što kraćem roku nakon branja. Očekivani prinos etarskog ulja varira od 8 do 12 kg/ha.
Kreme proizvedene sa etarskim uljem od smilja ne samo da odlično hrane suvu i zrelu kožu već joj vraćaju potrebnu vlažnost kako bi koža postala sveža, glatka i meka. Osim toga, one revitalizuju, štite i podmlađuju. Bogate su antioksidansima koji štite od slobodnih radikala na način da sprečavju prerano starenje.
Tokom istraživačkog rada na realizaciji projekta uvođenja u organsku proizvodnju sadnica smilja, za koji je Ljekobilje osvojilo prvu nagradu na takmičenju za najbolju tehnološku inovaciju, pokazalo se da Ljubinje odnosno Hercegovina imaju bolje klimatske i pedološke uslove za uzgoj smilja od evropski poznate Provanse ili Korzike u Francuskoj.
Ovom inovacijom usvojena je nova tehnologija sa ciljem zasnivanja što većeg broja plantažnih zasada, čime bi se obezbedila veća količina sirovine i nadoknadio prirodni deficit, odnosno obezbedio kvantitet, kvalitet i kontinuitet, što je osnov svake proizvodnje.
Pogledajte ostale blogove:
- Izvrsni dodatak vašoj rutini nege kože: Upotreba hidrolata za negu lica
Hidrolati su postali popularni u svetu kozmetike kao prirodni i efikasni način za negu kože. Hidrolat je nusproizvod destilacije biljaka … Read more - SMILJE (Helichrysum Italicum)
Rod Helichrisum ili smilje, kako se u narodu zove, obuhvata 600 vrsta, a najpoznatija je Helichrysum italicum koja takođe ima … Read more - LAVANDA (Lavandula Officinalis)
Lavanda je aromatična biljka iz porodice Lamiaceae koja se koristi u narodnoj medicini, kozmetičkoj i prehrambenoj industriji. Upotreba lavande datira … Read more - ŽALFIJA (Salvia Officinalis)
Lekovitost žalfije prepoznali su još stari Rimljani i antički Grci. Poznata rimska izreka glasi: „Zapreti li smrt, po žalfiju u vrt“. Žalfija podstiče … Read more