Edukacija, Plantaže

LAVANDA (Lavandula Officinalis)

02 jun

Lavanda je aromatična biljka iz porodice Lamiaceae koja se koristi u narodnoj medicini, kozmetičkoj i prehrambenoj industriji. Upotreba lavande datira od najstarijih vremena. Sakupljanje samonikle lavande spominje se već u Mesopotamiji, a prvi pokušaji domestikacije u Arabiji. Stari Egipćani upotrebljavali su je u svojim čuvenim postupcima mumifikacije. Od vremena stare Grčke i Rimskog doba pa do današnjih dana mogu se naći dokazi da je korišćena u narodnoj medicini, kako za sprečavanje, tako i za lečenje brojnih bolesti.

Kroz duge vekove primene u narodnoj medicini navodi se njena upotreba i kod sledećih bolesti: glavobolje, histeričnih napada, drhtavice, promuklosti, paralize, zubobolje, bolesti zglobova, kašlja, itd… Ova biljka je upravo i dobila svoje ime lavanda od latinske reči lavare (što znači prati), zahvaljujući običajima Rimljana koji su je koristili za mirisanje svojih kupatila i vode za kupanje…

Najpoznatiji proizvođači lavande su Francuska, SAD, Japan, Argentina i Brazil. Danas se lavanda na većim površinama komercijalno gaji i u Španiji, Italiji, Švajcarskoj, Engleskoj, Ukrajini, Australiji, Novom Zelandu i drugim zemljama. Pored ovih, gaji se i u mnogim drugim zemljama, a mogu se sresti i u duboko kontinentalnim predelima i na višim nadmorskim visinama. Ipak, treba uvek imati na umu da je lavanda izvorno biljka mediteranskog podneblja i da u tom području zasigurno najbolje uspijeva i postiže najbolji kvalitet.

Rod Lavandula obuhvata oko 48 vrsta od kojih samo 3 imaju veći ekonomski značaj.

  • Lavandula angustifolia (sinonimi: L. vera i L. officinalis) – francuska lavanda (sin., engleska lavanda, prava lavanda…)
  • Lavandula x intermedia – lavandin (hibrid L. angustifolia x L. latifolia)
  • Lavandula stoechas – španska lavanda (sin. L. latifolia ili L. spica)

Lavanda je višegodišnja, kserofitna, polužbunasta biljka. Kao biljka aridnih predela razvija snažan korenov sistem sa velikim brojem razgranjenja. Pojedine korenove žile mogu da dostignu dubinu i do 4m i imaju veoma razvijenu sposobnost usvajanja vode i hraniva. Nadzemni deo se sastoji od velikog broja stabljika koje dostižu visinu 80–150 cm. Grane su u donjem delu odrvenele, a u gornjem zeljaste i završavaju se cvastima. U prirodnim uslovima žbun lavande ima oblik polulopte.

Lišće i grane su obrasli srebrnastim dlačicama, što biljci daje sivozelenu boju. U prvoj godini života formira manji broj stabljika, a starenjem se njihov broj povećava. Biljke gajene u kontinentalnim uslovima u 12. godini života mogu da imaju i preko 2.000 cvetonosnih grana. Lavanda je veoma otporna prema niskim temperaturama. Bez oštećenja može da podnese mrazeve i do – 30 °C. Vegetacija počinje već pri temperaturi vazduha od 9°C. Osim velike otpornosti prema niskim temperaturama, lavanda je veoma otporna i na sušu. Moćan korenov sistem i otpornost prema ekstremnim uslovima životne sredine omogućavaju da se lavanda uspešno koristi u zaštiti zemljišta od erozije.

Od lavande se koristi cvet i etarsko ulje. Osušen cvet sadrži oko 3 procenta etarskog ulja, a svež oko 0, 5 % mada je u nekim slučajevima zabeleženo i do 0, 8 posto. Etarsko ulje lavande sadrži više od 100 različitih komponenti. Linalilacetat i linalol se smatraju glavnim komponentama za ocenu kvaliteta etarskog ulja lavande.
Ukupan sadržaj ove dve komponente u ulju i njihov međusobni odnos, kao i sadržaj drugih komponenti ulja zavisi od toga o kojoj vrsti lavande se radi. Etarsko ulje lavande pokazuje sedativnu aktivnost i utiče na smanjenje gasova i nadutosti. Često se upotrebljava kao korigens mirisa i ukusa nekih farmaceutskih preparata, dok se spolja upotrebljava u kupkama.



Pogledajte ostale blogove:

Novije SMILJE (Helichrysum Italicum)
Vrati se na listu
Starije ŽALFIJA (Salvia Officinalis)